Један од најважнијих аспеката контроле тежине јесте психолошки однос према храни. Често људи једу из досаде, стреса или навике, а не зато што су заиста гладни. Свесна исхрана подразумева да пажљиво слушамо своје тело и препознајемо стварне сигнале глади и ситости. Оваква пракса помаже да се избегне преједање и да се оброци више цене.
Емоционална равнотежа игра кључну улогу у том процесу. Када човек има здрав однос према себи и својој исхрани, престаје да доживљава храну као непријатеља. Уместо рестриктивних дијета и осећаја кривице, јавља се уживање у оброцима и сигурност да организам добија оно што му је потребно. На овај начин тежина се стабилизује без непотребног притиска и незадовољства.
Свесност у исхрани такође подразумева успоравање током јела, уживање у укусу и текстури намирница и искључивање ометајућих фактора попут телефона или телевизора. Када се храни посвети пуна пажња, човек је задовољнији мањим количинама и мање је склоњен несвесном грицкању. Овакав психолошки приступ дугорочно доноси стабилну тежину, боље расположење и здравији однос према себи и свом телу.